Med i njegova vrednost

Od davnina je čoveku poznato da pčele skupljaju i prave veoma ukusnu poslasticu kojoj su mnogi pripisivali čudotvorna dejstva. Med je u drevnoj medicini bio ono što je danas aspirin – najčešće korišćen lek. Još su ga stari Egipčani koristili za lečenje rana, a u Indiji za čuvanje tela od starenja. Pominje se često u starim papirusima iz 2600. do 2200. godine pre naše ere.
Korišćen je i kao univerzalno sredstvo za zaceljivanje rana, čireva i zapaljenja na koži. U vreme ratova kod starih Rimljana, Grka, Asiraca, Egipćana i Kineza , korišćen je kao antiseptik, ali i kasnije, kod Nemaca u prvom svetskom ratu. Hipokrat je savetovao mešavinu meda , vode i mleka za lečenje groznice.

Šta je med?

Med je sirupasta materija koju stvara digestivni sok iz želuca pčele usisavanjem nektara medonosnih biljaka, koji pčele skupljaju, dodajući specifične materije, transformišu i odlažu u ćelije saća da sazri.

Med se ustvari sastoji od oko 75% fruktoze i glukoze i oko 18% vode. Ostatak su dekstrin, belančevine, nešto vitamina B grupe, kao i Fe i Ca. Nema masti i holesterola. Med je sladji od šećera zbog sadržaja fruktoze , ali ima nešto nižu energetsku vrednost zbog sadržaja vode. Organizam ga lako asimiluje, brže nego šećer. 100 gr meda daje 288 kal.

U odnosu na šećer, potrošnja meda je kod nas 15 puta manja, svega 1,1kg po stanovniku godišnje. Sve vrste prirodnog meda su skoro bez ostatka pesticida jer su pčele veoma osetljive na pesticide i izbegavaju cvetove prskanih biljaka. Med inače pojačava delovanje pojedinih lekova.
Brojni savremeni istraživači su potvrdili da med ubija bakterije i da ima antiseptičko i dezinfekcijsko svojstvo.

Med sa polenom zbog svog vitaminskog sadržaja važnih aminokiselina, kao što su arginin, cistin, metionin, tiptofan, leucin, fenilalanin,izuzetno povoljno deluje na rad hormonalnih žlezda. Poseban efekat ima na održavanje elastičnosti krvnih sudova i važi za prirodni lek protiv ateroskleroze. Pomaže pri varenju hrane.

Matični mleč sadrži puno pantotenske kiseline koja utiče na zdravlje i podmladjivanje kože, rast koe, ćelijski metabolizam i rast dece.

Moguća lekovita svojstva

- Jačanje imuniteta organizma protiv bolesti pa i raka (antikancerogene materija - holini)
- Uništavanje bakterija i virusa (zaštita od infekcija)
- Dezinfekcija rana i povreda
- Povećanje fizičke i mentalne snage
- Ublažavanje bolova
- Ubrzavanje oporavka posle bolesti i velikih napora
- Ublažavanje asmatičnih napada
- Umirivanje gušobolje
- Smirivanje nerava i omogućavanje intenzivnog spavanja
- Ublažavanje dijareje

Med vs oboljenja

- Med jača otkucaje srca i sprečava srčane udare
- Artritis leči u roku od nedelju dana
- Pomaže u lečenju zubobolje
- Produžava životni vek
- Prouzrokuje gubitak težine čak iako se konzumira visoko kalorična ishrana, jer ne dozvoljava da se masti akumuliraju
- Pomaže u lečenju kancera želuca i kostiju

Med se u narodnoj mediicini preporučuje kao sredstvo protiv kašlja, opekotina, začepljenja nosa, zapaljenja sinusa, visoke temperature, lošeg mokrenja i nesanice. Lekari su u mnogim zemljama u razvoju rutinski mazali rane i povredjena mesta medom, kao dezinficijensom. Med, kada se jede. deluje protiv štetnih bakterija u organima za varenje i pomaže suzbijanju dijareje, što takodje dokazuje da med ima antibiotsko dejstvo.

Najviše antibiotskih materija ima u lipovom medu, a najmanje u šumskom. Med koji sadrži veći procenat glukoze u odnosu na fruktozu ima jače izraženo antimikrobno dejstvo. Najviše vlastitih fintocida (biljni antibiotici) u medu ima u periodu medobranja, kada je i najveća temperatura i najduža svetlost.
Antimikrobno dejstvo meda je rezultat sekretornog rada pčela i zavisi od kombinacije fermenata i šećera. Ferment glukooksidaza, koji se nalazi u medu, oksidiše glukozu u vodonik peroksid uz istovremeno stvaranje i glukonske kiseline koja ima antimikrobno dejstvo.
Med pokazuje povoljno dejstvo protiv gastritisa, gorušice, čira na želucu i dr.

Prema uputstvu lekara med ne treba davati deci ispod jedne godine starosti, jer se sa polenom koji se u njemu nalazi, u dečiji organizam mogu uneti spore botulizma koje se u crevima množe i stvaraju ponekad smrtonosni otrov. Mada je pojava trovanja beba medom retka, ipak ga mnogi lekari smatraju rizičnim za pomenuti uzrast.

Pčela je poznata čoveku još od najstarijih vremena. Loveći zivotinje i sakupljajući hranu, mogao je u šupljem drvetu da pronađe med, koji je koristio i kao haranu i poslasticu. Ovu slatku, gustu tecnost stari stari Grci nazivali hranom besmrtnih bogova a nesumnjivo da su ga koristili Egipćani, Rimljani i ostali narodi. Kleopatri su pravili kreme koje su sadrzavale med, pčelinji vosak i bilje a za mumificiranje faraona koristili su i propolis i pčelinji vosak.

Med pčelama služi kao rezerva hrane i one ga proizvode iz cvetnog nektara. Nektar je po svom sastavau, u prvom redu, rastsvor sećera u vodi, zajedno sa manjim kolicinama mineralnih materija, enzima, vitamina, prirodnih boja i mirisljavih supstanci, koje se kasnije dati medu karakterističan miris, ukus i boju.

U zavisnosti od biljnih vrsta sa kojih je sakukpljen nektar, med se može podeliti na monoflorni i poliflorni.
Monoflornim se naziva onaj med gde su pčele skupljale nektar pretežno od jedne biljne vrste. U ove medove spadaju, bagremov, žalvfijin, lipov, suncokretov.

Bagremov med na primer, je u nasoj zemlji jedan od najcenjenijih vrsta a po svom kvalitetu je poznat i u svetu. Prijatnog je mirisa i ukusa, dok mu je boja, kada je čist, bledozelenskasta pa ide sve do bledožute zbog prisustva malog procenta livadskog meda.

Lipov med takođe spada u visokokvalitetni pčelinji proizvod, boje ćilibara do crvenkaste.

Suncokretov med je zlatno žute boje, slabog mirisa i oštrog ukusa. Nije naročito cenjen , najvise zbog toga sto se izuzetno lako kristalizuje.

Poliflorni med je dobijen na taj način sto su pčele skuplljale nektar sa vise različitih biljnih vrsta. Takav med nosi naziv mesta odakle je sakupljen, cvetni, livadski, šumski, planinski itd.

Livadski med potiče od raznih trava koje u prvom redu pripadaju vrstama detelina. Ovakav med se, pored bagremovog, najčešće sreće kod nas u prodaji. Prijatnog je ukusa i mirisa, boja mu varira od svetložute do tamnocrvene, ali je uglavnom, crvenkasta. Naročito je cenjen med sa plalninskih livada zbog svog specifičnog ukusa i mrisa. Pčele ga spravljju iz nektara planinskog bilja.

U sastav meda ulazi veliki broj organskih kiselina, kao i nake neorganske kiseline. Najvažnije su : glukonska, tiaminska, maleinska i cilibarna kiselina, a od neorganskih - fosforna i hlorovodonična.

Sadržaj mineralnih materija u medu varira zavisno od vrste meda, a najzastupljeniji minerali u medu su sledeci. silicijum, gvožđe, bakar, sumpor, hlor, kalcijum, kalijum, natriju, fosfor, aluminijum i magnezijum.
Količina vitamina u medu, takođe, varira od prirode meda, kao i od njegovog polenskog sadržaja. U medu se nalaze sledeći vitamini, B12 B B 6, vitamin C ,P P .

Istine i zablude o medu

Zablude:
- Med goji jer je sladak.

- Ako se med kristalizuje, to znači da je u njega dodat običan šećer.

- Dijabetičari ne smeju da koriste med.

- Svakodnevnom upotrebom meda može se dobiti šećerna bolest.

- Med sa lekovitim travama obezbeđuje dovoljno hranljivih materija.

- Samo nekoliko doza mešavine meda i bilja dovoljno je da se ispolje njihova lekovita svojstva.

- Ljudi koji su alegični na polen iz vazduha alergični su i na ovaj sastojak u medu.

Istine:
- Med topi salo jer sadrži proste šećere.

- Kristalizacija je prirodno svojstvo meda.

- Pacijenti sa šećernom bolešću mogu da koriste bagremov med, ali uz konsultaciju sa lekarom.

- Pravilnim konzumiranjem, med  ne izaziva nuspojave i kontraindikacije.

- Med ne može da obezbedi optimalnu količinu hranljivih materija u slučaju nepravilne ishrane

- Lekovite mešavine potrebno  je unositi u organizam redovno, tokom dužeg vremenskog perioda kako bi se ispoljilo njihovo dejstvo.

- Alergija na polen u vazduhu ne podrazumeva preosetljivost i na polen iz meda.

Konzumiranje meda

Bagremov med
Način upotrebe: drvena (ili plastična) kašičica meda u čaši toplog napitka, čija temperatura ne prelazi više od 40 ˚C.

Livadski med
Način upotrebe: drvena (ili plastična) kašičica meda u čaši toplog napitka, čija temperatura ne prelazi više od 40 ˚C.

Žalfijin med
Način upotrebe: drvena (ili plastična) kašičica meda u čaši toplog napitka, čija temperatura ne prelazi više od 40 ˚C.

Med za jačanje organizma
SASTAV: med, mleč, propolis, polen (moguć je dogovor sa proizvodjačem o količini sastojaka u preparatu, u zavisnosti od potreba potrosaca)

Med za decu
Način upotrebe: drvena kafena kašičica tri puta dnevno pola sata pre jela.

Med za poboljšanje krvne slike i gvožđa (FE)
Način upotrebe: drvena kafena kašičica tri puta dnevno pola sata pre jela.

Med za jačanje kostiju (CA)
Način upotrebe: drvena kafena kašičica tri puta dnevno pola sata pre jela.

Med za pboljšanje apetita
Način upotrebe: drvena kafena kašičica tri puta dnevno pola sata pre jela.

Suvo voće u medu
Način upotrebe: po želji.

Sirup za iskašljavanje
Način upotrebe: DECA kafena kašičica posle jela ti puta dnevno, ODRASLI supena kašika posle jela tri puta dnevno.

Sirup protiv zatvora
Način uporebe: dve do tri supene kašike uveče pre spavanja.